هذه المقالة يتيمة. ساعد بإضافة وصلة إليها في مقالة متعلقة بها
هذه المقالة أو أجزاء منها بحاجة لإعادة كتابة.

ليفيس (منطقة جغرافية)

من ويكيبيديا، الموسوعة الحرة
اذهب إلى التنقل اذهب إلى البحث
ليفيس (منطقة جغرافية)
تقسيم إداري
البلد Flag of Bosnia and Herzegovina.svg البوسنة والهرسك  تعديل قيمة خاصية (P17) في ويكي بيانات[1]
إحداثيات 44°57′39″N 17°20′49″E / 44.96083°N 17.34694°E / 44.96083; 17.34694  تعديل قيمة خاصية (P625) في ويكي بيانات
الرمز الجغرافي 3196576  تعديل قيمة خاصية (P1566) في ويكي بيانات

ليفيس أو حقل ليفيس هي منطقة جغرافية صغيرة في شمال البوسنة والهرسك، وسهل يقع بين نهري سافا وفرساس وجبل كوزارا. تشمل المستوطنات جزءًا من غراديسكا وسرفاك ولاكتاشي، في منطقة بانيا لوكا التابعة لكيان جمهورية صرب البوسنة. وهي جزء من المنطقة التاريخية الأوسع لبرسانكا كرابينا (الحدود البوسنية).

جغرافية[عدل]

يطلق على الجبل الكلي لنهر فرباس عند مصب نهر سافا اسم حقل ليفيس، ويشير الاسم إلى السهل الذي يمتد من الضفة اليسرى لفرباس في اتجاه مجرى النهر من كلاسنيتش  بطول حوالي 34 كلم،[2] وتقع في بداية فرباس تقريبا بين سافا في الشمال وبروسارا في الغرب، وموتشيكا في الشرق، وكوزارا في الجنوب الغربي.[3][4] ويتم تحديد الحدود الغربية للطائرة، ويبلغ ٱرتفاعها 120 متر فوق مستوى سطح البحر باتجاه بوتكوزاري، وتبلغ المساحة الإجمالية للحقل حوالي 500 كيلومتر. تعطي الحدود السهل مخطط ثلاثي تقريبا.

غيّر نهر فرباس وروافده دوراتهم وخلق العديد من التعرّجات وركود المياه وكسر جديد في القاع نتيجة عبور التربة الغرينية الرخوة. وفي عام1943 شكل نهر فرباس مصباً جديداً لسافا على بعد حوالي 350 متر من منبع السابق والجزء من جانب سافا ذو الطابع الغريني محظور ويتعرض جزئياً للفيضانات السنوية لسافا.

لا تزال البرك الكبيرة في برادا وجوفاي مرئية على صورة الأقمار الصناعية.[5] وماتورا هو المسار القديم لنهر فرباس الذي يميل إلى القاع لتتحرّك إلى الشرق. وأول ذكر لهذا التيار هو من 1443 عندما تم تسجيله في ميثاق باسم «اكوا بيسكاتورا ملاترما فوكاتا».

إنها منطقة ذات أرض زراعية خصبة.

الاسم[عدل]

اسم الوادي مشتق من مدينة ليفا التي تعود إلى العصور الوسطى والتي كانت تقع على أراضي مستوطنة لامينشي سرياني الحديثة. وساهم نشر اسم المدينة في السهل على طول المسار السفلي في فرباس في إنشاء نواحي (نهايا التركية) في بداية الحكم العثماني هنا كما هو الحال في العديد من الأمور الأخرى أخذ العثمانيون الاسم الموجود بالفعل. ويظهر حقل (حرم لوش) في المصادر المكتوبة قبل تأسيس العثمانيين 1540. أول ذكر تم حفظه بهذا الاسم، كمرادف ل«حقل فرباس» (الحرم الجامعي اواباز) هو من خطاب لعالم قطب سلافوني لودوفيك بيكري بتاريخ 15 مايو 1537. وأبلغ بيكري فرديناند الثاني الإرشيدوف النمساوي عن العثمانيين الذين تركوا جيادهم يرعون حقل فرباس. في أبريل 1538 استخدم الكرواتية السلافية بأن بيتار كيجليفيتش الاسم في صيغة مجربة مكتوبة باللغة اللاتينية، وادي حقل ليفيس.

في يونيو من نفس العام كان هناك سجل آخر للعثمانيين الذين تركوا خيولهم في كامبو لوتش. في نهاية عام 1538 إقترح بأن تومانادا زهدي إلى أحد عمليات حظر سلاح الفرسان إلى الحرم الجامعي، في حين أن جزءً آخر من الجيش سيهاجم في وقت واحد بالسفن والمشاة ويحرر بوسانسكا غراديسكاة مرة أخرى من العثمانيين.[6]

المستوطنات[عدل]

تمتد المنطقة فوق غراديسكا في الشمال الغربي وسرباك في الشمال الشرقي ولاكتاشي في النقطة الجنوبية من السهل وقاعدتها هو غراديسكا. وتشمل المستوطنات التالية:

التاريخ[عدل]

خلال الحرب العالمية الثانية خاض الكرواتيين استاشا ومفارز تشيتنيك للجيش اليوغوسلافي معركة (ليجيف فيلد) في هذه المنطقة.[7][8]

الآثار[عدل]

  • كاتدرالية تجلي الرب، الكنيسة الأرثوذكسية الصربية في رازبوج ليجيفكي التي بنيت في النصف الثاني من القرن العشرين.[9]

المراجع[عدل]

  1. ^   تعديل قيمة خاصية (P1566) في ويكي بيانات"صفحة ليفيس (منطقة جغرافية) في GeoNames ID"، GeoNames ID، اطلع عليه بتاريخ 9 أغسطس 2022.
  2. ^ Mrgić 2007, p. 1: "Макроплавина реке Врбас при њеном ушћу у Саву назива се Лијевче поље, и то име се односи на равницу која се простире са леве обале Врбаса, низводно од Клашница, у дужини од око 34 километара. Ка северу се низија левкасто шири и на западу допире скоро до Босанске Градишке, тако да је река Сава њена северна граница. Западна граница ове низије одређена је изохипсом од 120 метара надморске висине према Поткозарју. Укупна површина Лијевче поља износи око 500 км. Прелазећи преко меког алувијалног тла, река Врбас и њене притоке мењале су своје токове, градећи бројне меандре, мртваје и пробијајући нова корита. Године 1943, Врбас је пробио ново ушће у Саву, око 350 метара узводније од пређашњег. Посавски део је алувијално-баровитог карактера и делимично је изложен годишњим изливањима реке Саве."
  3. ^ Srpsko istorijsko-kulturno društvo "Njegoš" 1961: "Лнјевче По.ъе Од Саве до Бања Луке, од Врбаса до огранака планине Ко- заре и Просаре, простире се равно Лијевче Поље, пресечено скоро на пола друмом Бања Лука - Босанска Градишка."
  4. ^ Prosveta 1978, p. 406: "ЛИЈЕВЧЕ, равница у северној Босни. око доњег тока Врбаса и у подручју Саве, између планина Козаре и њених огранака. Просаре, Мотајице и др.; пољопривредни рејон; гл. место Босанска Градишка."
  5. ^ "Овеће баре Брадача и Јовача видљиве су и данас на сателитском снимку. Матура представља стари ток Врбаса, чије корито има тенденцију да се помера ка истоку. Најстарији помен овог водотока потиче чак из 1443. године, када је у једној повељи забележено „aqua piscatura Mlaterma vocata“. Назив ове равнице потиче од имена позносредњовековног града Левача који се налазио на простору данашњег насеља Ламинци (Сређани), и чија ће историја бити представљена у овом раду. Очувању и ширењу имена града на равницу уз доњи ток Врбаса допринело је и формирање нахије Лефче у најранијем периоду османске власти. Међутим, као и у многим другим случајевима, и овде се показује да су Османлије само преузеле већ постојећи назив. Наиме, „поље Левач“ – campus Lewach, јавља се у писаним изворима пре него што је формирана османска нахија (1540). Први сачувани помен овог назива, као синонима за „поље Врбаса“– campus Orbaz, налази се у писму славонског великаша Лудовика Пекрија из маја 1537. године. Он је краљу Фердинанду Хабсбуршком јавио како су Турци пустили своје коње на испашу на „поље Врбаса“. Априла наредне, 1538. године, хрватско-славонски бан Петар Кеглевић је у свом писму употребио назив Лијевче поља у облику мађарске сложенице транскрибоване на латински - ager Lewachmezew, заправо Lewachmező, дословно „долина Левач поље“.
  6. ^ " Јуна исте године, поново је јављено да Турци своје коње напасају „in campo Lewach“. Крајем 1538, бан Тома Надажди је предлагао да један од банова с коњицом „campum Levacz invadere et illic omnia flamma et ferro miscere“, док би истовремено други део војске, бродовима и пешадијом напао и поново освојио (Босанску) Градишку од Османлија."
  7. ^ "У повлачењу кроз Босну он се показао правим херојем, али је пао као жртва усташких тенкова на Лијевче Поље, априа 1945. године. Погинуо је у 30. години живота. Булић П. Новак, рођен 1894. године, угледна личност у селу.
  8. ^ "Четници у почетку бојажљиво, а затим све чешће, пре- лазе у Лијевче поље. Састају се и поздрављају са жандар- мима НДХ, а понекад заједнички пију и пјевају у сеоским крчмама. Залазе и по кућама, агитују и пријете. Једног ..."
  9. ^ "РАЗБОЈ ЛИЈЕВАЧКИ, село на левој обали реке Врбас, у Лијевче пољу, 45 ктп северно од Бањалуке (Ре- публика Српска). Храм посвећен Преображењу Господњем подигнут је у првој половини XX в. од тврдог ма- теријала."